Separaciona Kriza

Strah o odvajanja od vlasnika – Separaciona anksioznost kod pasa je jedan od najčešćih problema u ponašanju pasa koji se sreće u kliničkoj bihejvioralnoj praksi. Takođe, drugi je na listi razloga zbog koga vlasnici poklanjaju ili napuštaju svoje ljubimce. U svojoj osnovi ima konstantnu napetost psa u vidu strepnje da će njegov vlasnik otići. Ovakvo stresno emotivno stanje dugoročno, narušava dobrobit životinje I utiče na kvalitet života. Može se prepoznati po  ispoljavaju stresa i problema onda kada su ostavljeni sami.

Najčešći oblici ponašanja koji se pritom ispoljavaju su:

• Kopanje i grebanje vrata ili prozora u
• Destruktivno žvakanje;
• Zavijanje, lajanje i cviljenje (preterana vokalizacija)
• Uriniranje i defekacija
• Izostanak apetita
• Problematično ponašanje se ispoljava primarno kada je pas ostavljen sam i tipično počinje neposredno posle vašeg odlaska. Ispoljava se bez obzira da li je pas ostavljen sam na duže ili kraće periode.
• Pas vas prati iz sobe u sobu kada god ste kući.
• Ispoljava prenaglašeno i neobuzdano ponašanje dobrodošlice kada se vratite kući.
• Reaguje sa uzbuđenjem, depresijom ili anksioznošću kada se pripremate da izađete iz kuće.
• U težim slučajevima anksioznost može izazvati fiziološke reakcije kao što su: povraćanje, proliv, salivacija, pa čak I samopovređivanje.

Ovi oblici ponašanja mogu da se pojave samostalno ili u kombinaciji više njih.

Ne zna se tačno kako nastaje ovo problematično ponasanaje. Međutim, važno je znati da destruktivnost i prljanje kuće fecesom i urinom, zapravo predstavlja deo panične reakcije, a ne pokušaja da vas kazni što ste ga ostavili samog.

Neke poznate situacije zbog kojih separaciona anksioznost može da nastane:

• Pas koji je naviknut na konstantno ljudsko prisustvo, ostavljen je sam po prvi put.
• Pas je prebrodio traumatični događaj (gledano iz njegove perspektive), kao što je boravak u prihvatilištu ili pansionu ostao je sam nakratko.
• Postoji poremećaj porodičnih navika/ rutina ili strukture, ili gubitak člana porodice ili drugog ljubimca.

Dobra vest: separaciona anksioznost može da se izleči!

• Nemojte isticati u bilo kom smislu vaše dolaske i odlaske. Na primer, kada dođete kući, ignorišite vašeg psa prvih nekoliko minuta, a onda ga mirno pomazite.
• Ostavite vašem psu komad vaše odeće koja miriše na vas, kao npr. stara majica u kojoj ste nedavno spavali.
• Uspostavite tzv. “sigurnu reč/ aktivnost”, odnosno reč ili aktivnost koju ćete koristiti svaki put kada odlazite, a koja će vašem psu nagovestiti da ćete se vratiti.

Kako lečiti snažnije probleme separacione anksioznosti?

Koristite tehnike spomenute iznad zajedno sa treningom desenzitizacije. Naučite svog psa “sedi/ stoj” i “lezi/ stoj” komande koristeći metode podstreka nagradom. Ove komande će mu pomoći da sačuva smirenost na jednom mestu, dok vi odete u drugu sobu.

Napravite “bezbedno mesto”, kako bi ste ograničili mogućnost vašeg psa da ispolji destruktivno ponašanje. Bezbedno mesto, treba da:

• psa labavo ograničava, a ne striktno (soba sa prozorom i raznim načinima za odvraćanje pažnje, a ne totalna izolacija);
• sadrži igračke i druge stvari koje pas voli kako bi mu odvratile pažnju;
• sadrži prljav veš i druge mirisne stimuluse koji će delovati smirujuće na psa.

Šta raditi u međuvremenu?

Učenje psa da prebrodi svoju paničnu reakciju na vaše odlaske može zahtevati vreme. Kako bi ste pomogli sebi i vašem psu u međuvremenu, razmislite o sledećim rešenjima:

• Pitajte vašeg veterinara za terapiju lekovima. Dobra terapija protiv anksioznosti ne bi trebala da sedira vašeg psa, već samo da smanji njegovu aksioznost uopšte.
• Pozovite ljude iz agencije za čuvanje ili šetanje pasa da provedu vreme sa vašim psom dok vi niste tu.
• Ostavite psa sa vašim prijateljem, članom porodice ili komšijom kada ste van kuće;
• Ukoliko je moguće, povedite psa sa sobom na posao.

Ovako se ne leči separaciona anksioznost!

• Kazna. Kazna nije efektivan način za tretiranje separacione anksioznosti i može čak pogoršati problem. Destruktivnost i prljanje kuce fecesom i urinom – oblici ponašanja koje pas ovom prilikom ispoljavaju, nisu njegov pokušaj da vam se osveti što ste ga ostavili samog, već su deo panične reakcije.
•  Još jedan pas. Nabavka novog psa najčešće neće pomoći kod separacione anksioznosti, zbog toga što je njegov problem rezultat separacije od vas, a ne samo rezultat toga što je ostavljen sam.
• Zatvaranje u kavez. Vaš pas će i dalje ispoljavati separacionu anksioznost u kavezu, i može urinirati, defecirati, zavijati ili se čak povrediti u pokušaju da pobegne iz kaveza. Umesto kaveza, korisnije je formirati drugi tip “bezbednih mesta”, kao što je gore opisano.
• Radio/ TV buka. Ostavljanje upaljenog radija ili televizora neće pomoći (osim ako se ne koristi kao “sigurna aktivnost”).
• Trening poslušnosti. Iako je klasični trening poslušnosti uvek dobra ideja, treba znati da separaciona anksioznost nije rezultat neposlušnosti ili nedostatka treninga, pa zbog toga neće pomoći kod ovog specifičnog problema.