Ujedne rane kod pasa i mačaka

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih psi odlaze kod veterinara na hitne preglede su ugrizne rane. Ugriznu ranu može naneti poznati pas ili može nastati u tuči sa nepoznatom životinjom.

Zašto psi grizu?: „two puppies play biting“- kod štenaca grizenje je često iz grube, agresivne igre. Kod odraslih pasa grizenje ili druga agresivna ponašanja mogu imati višestruke uzroke. Agresivna ponašanja poput režanja, nasrtaja, škljocanja zubima ili ugriza koristi se kao sredstvo komunikacije i za rešavanje konkurentskih problema ili uočenih pretnji, takmičenjanja oko hrane, teritorije, pažnje vlasnika, položaja u čoporu ili grupi jedinki ili kao zaštitna reakcija prema drugom psu ili čoveku.

Koliko su ozbiljne rane od ugriza psa?
Ugrizi pasa mogu uzrokovati značajne povrede kože i mekih tkiva. Zubi i čeljusti psa vrlo su snažni, a rane koje nanose mogu zgnječiti ili razderati mišiće i kožu, prodreti kroz zid grudnog koša uzrokujući kolaps pluća ili uzrokovati ozbiljna i smrtonosna oštećenja drugih organa. Čak i ugriz koji ne probije kožu može uzrokovati nagnječenje –
kontuzju mekih tkiva.

Ugrizne rane se obično nanose na nogama ili oko glave i vrata. Vitalne strukture na vratu koje se lako mogu povrediti uključuju velike krvne sudove tipa vene jugularis ili karotidnih arterija, brojne nerve, jednjak i dušnik. Rane na licu mogu uzrokovati ozbiljna oštećenja očiju, ušiju ili usta. Kod ugriznih rana na nogama postoji opasnost da povreda zahvati zglobove.

Pseća usta puna su bakterija. Svaki ugriz koji probije kožu preneće bakterije ili druge infektivne organizme ispod površine kože, gde mogu da se razmnožavaju i šire dalje kroz tkiva. Stoga se sve rane od ugriza smatraju kontaminiranim i/ili inficiranim. Ako se ne leči, bakterije u inficiranoj rani od ugriza uzrokovaće apsces ili generalizovani celulitis (infekcija tkiva) koji se širi okolnim područjem. U retkim slučajevima, prodorna ugrizna rana može uzrokovati septički artritis (infekcija zgloba), osteomijelitis (infekcija kosti), piotoraks (gnoj u grudnoj duplji) ili septički peritonitis (gnoj u trbušnoj šupljini).

Treba li psa voditi kod veterinara nakon što je bio u borbi?
Ako je pas učestvovao u tuči, ponekad može biti teško odrediti obim ozlede, posebno ako se rane nalaze na delovima tela sa jako obraslom dlakom. Male ubodne rane od očnjaka mogu se brzo zatvoriti i lako se mogu propustiti!

Stoga, ako se vaš pas potukao s drugom životinjom, morate ga odvesti na pregled što pre. Ako vidite očigledne rane od ugriza, trebalo bi odmah potražiti veterinarsku pomoć. Rane koje se na površini čine manjim mogu biti varljive i potencijalno opasne po život, zavisno od mesta povrede. Postoje određeni znakovi koji zahtevaju hitno lečenje. To uključuje nekontrolisano krvarenje (krvarenje koje se ne može zaustaviti), poteškoće sa disanjem, slabost, plač ili cviljenje, šepanje, blede ili plave desni ili kolaps. Cilj lečenja je smanjiti ozbiljnost svake infekcije koja se razvije. To će se postići čišćenjem rane, uklanjanjem mrtvog ili ozbiljno oštećenog tkiva, piogene membrane ukoliko se stvorila i potencijalnim hirurškim zatvaranjem rane ako je moguće, uz postavljanje drena po potrebi.

Antibiotici se mogu propisati za rane koje su prodrle u kožu zavisno od mesta rane i trajanja od vremena ugriza do prezentacije vašem veterinaru. Za manje povrede ili za rane koje se moraju ostaviti otvorene da zarastu, veterinar može propisati lokalni antibiotik. Ako postoji sumnja prodiranja u kožu, vaš veterinar može propisati antibiotik širokog spektra kao što je Panklav, ili enrofloksacin i td. kako bi se smanjila mogućnost razvoja ozbiljne infekcije. Što se pre započne uzimanje antibiotika, brže će se infekcija staviti pod kontrolu. Rane koje se leče u roku od 6 sati od ujeda imaju najveće šanse za zaceljivanje bez komplikacija!

Većina rana je bolna i preporuka je da se da neka vrsta leka protiv bolova, sedativa ili anestetika pre samog pregleda. Brije se krzno sa kože koja okružuje ranu/e kako bi se smanjila mogućnost dalje kontaminacije, i bolje videla sama povreda, zatim se rane ispiraju kako bi se uklonile sve nečistoće. Za opsežne rane, ozbiljno kontaminirane rane ili rane na osetljivim delovima tela (u blizini očiju, usta ili ušiju), potrebno je psa uvesti u opštu anesteziju kako bi se to područje moglo sigurno i temeljno očistiti i obraditi. Dodatni lekovi protiv bolova u vidu nesteroidni protivupalnih lekova (NSAID) kao što su meloksikam (Rheumocam, Metacam), ili karprofen (Rimadyl) mogu biti preporučeni narednih nekoliko dana.

Male ubodne rane obično se ostavljaju otvorene kako bi mogle da se dreniraju (cure). Laceracije će se zašiti, a privremeni drenovi se mogu postaviti ako su oštećenja velika ili ako postoji šansa da će se tečnosti nakupiti u tom području. Kakva će kućna njega biti potrebna? Elizabetanska kragna Ako su rane vašeg psa zatvorene šavovima, moraćete to područje održavati čistim i suvim. Možda će trebati nositi E-ovratnik Ako je rana ostavljena otvorena, ili ako je u ranu stavljen dren, moraćete redovno da čistite sav sadržaj koji se drenira. Možete koristiti meku krpu ili vatu i toplu vodu za uklanjanje ostataka ili jod, rivanol dr.dezinfekciono sredstvo za čišćenje koje će pomoći u održavanju čistog područja.

Koristite samo proizvode koje vam je preporučio veterinar. Nikada nemojte koristiti hidrogen za čišćenje rane od ugriza osim ako vam to nije izričito uputio vaš veterinar, jer će to produžiti zarastanje i može pogoršati problem. Ako ste dobili upute za čišćenje rana, budite izuzetno oprezni jer te rane mogu biti bolne, a ljubimac može ugristi od bola ili straha. Preporučljivo je koristiti brnjicu.

Preporuka: Ne dopustite svom psu da slobodno luta i držite ga na čvrstoj uzici kada ste na otvorenom, pogotovo ako ste u parku. Psi koji su dobro odgojeni imaju manje šanse da se bore, pa se osnovna obuka poslušnosti snažno preporučuje počevši od ranog uzrasta. Ako ste sa svojim psom na otvorenom i vidite psa lutalicu koji slobodno trči, nemojte mu prilaziti. Čak i ako je vaš pas prijateljski nastrojen, ne možete znati kakav je temperament drugog psa. Kao preventivnu meru, budite sigurni da je redovno vakcinisan protiv besnila.

Read more

Holangiohepatitis

Holangiohepatitis je čest oblik bolesti jetre koji može zahvatiti mačke bilo kog uzrasta i pasmine.

Mačke s ovom bolešću razvijaju upalu jetre i žučnih kanala unutar jetre. Upala je invazija iz krvotoka različitih vrsta belih krvnih szrnaca – leukocita, koji su aktivne u imunološkom sustavu.

Holangiohepatitis se klasifikovan kao akutna bolest (nazvana supurativna) ili hronična bolest (ne-gnojna). Jetra je odgovorna za niz važnih funkcija uključujući metabolizam ugljenih hidrata i masti, sintezu proteina i vitamina, skladištenje vitamina i gvožđa, proizvodnju jedinjenja potrebnih za zgrušavanje krvi i uklanjanje ili razgradnju toksina.

Budući da je jetra uključena u mnoge ključne biološke funkcije, mačka s bolešću jetre može pokazivati ​​širok raspon simptoma. To može uključivati ​​letargiju, anoreksiju (gubitak apetita), gubitak težine, slabost, žuticu (žutilo kože, očiju i desni), povraćanje, proliv i promene ponašanja.

Konačna dijagnoza holangiohepatitisa zahteva biopsiju jetre. Biopsija se može izvesti hirurški, putem laparoskopije ili kroz kožu pomoću
posebne igle pod ultrazvučnim vodjstvom. Biopsije vođene ultrazvukom nažalost nisu toliko informativne kao hirurške ili laparoskopske
biopsije. Podaci dobijeni biopsijom nužni su za određivanje vrste i ozbiljnosti bolesti jetre, kao i za procenu prognoze vaše mačke i precizan plan odgovarajućih mogućnosti lečenja. Neke mačke imaju istovremeno hronični pankreatitis i/ili upalu želuca i tankog creva).

Kada mačka ima sve tri bolesti istovremeno, naziva se trijaditis. Postoje posebne analize krvi koje treba uraditi da bi se utvrdilo ima li vaša
mačka ovu kombinaciju bolesti. Često se male biopsije creva uzimaju u vreme biopsije jetre za analizu.

Lečenje može biti složeno i određeno je težinom i vrstom bolesnog procesa u jetri, kao i drugim povezanim organima. Hospitalizacija, intravenska terapija tečnostima i potporna nega mogu biti potrebni u teškim slučajevima.

Akutni holangiohepatitis se često leči dugotrajnim antibioticima, lekovima koji pomažu u regeneraciji jetre, antioksidansima i ponekad drugim dodacima. Lekovi koji se obično koriste za hronični holangiohepatitis uključuju imunosupresivne ili protivupalne lekove uz gore
navedene lekove.

Plan lečenja mačaka s drugim istovremenim bolestima, kao što su hronični pankreatitis ili upalna bolest creva, uključuju kombinaciju lekova
i ishrane koji pomažu u lečenju svakog od ovih bolesti.

Prognoza: jetra ima veliku sposobnost regeneracije ako se primarna bolest izleči. Mačke sa infekcijom jetre mogu se potpuno oporaviti uz
odgovarajuće dugotrajne tretmane.

Prognoza za mačke s hroničnim holangiohepatitisom je opreznija. Neke mačke mogu biti klinički zdrave duže vreme dok druge mačke mogu imati povremene epizode bolesti. Većina mačaka zahteva pažljivo praćenje od strane veterinara do kraja života. To može uključivati ​ povremene fizikalne preglede s analizom krvi, promene u terapiji i povremeno ponavljanu dijagnostiku, kao što je ultrazvuk abdomena.

Read more

Dentalna higijena

Svaki put nakon jela na zubima se stvara tanak sloj zubnog plaka koji čine proteini i šećeri iz hrane, kao i bakterije koje predstavljaju normalne stanovnike u usnoj duplji vašeg ljubimca. Taj zubni plak, u kombinaciji sa mineralima iz pljuvačke vremenom očvrsne i nastaje zubni kamenac. Jedna od bitnih razlika između plaka i kamenca je ta što je plak moguće sa lakoćom ukloniti, dok je kamenac mnogo čvršći i njegovo otklanjanje je ipak nešto komplikovanije, pogotovo kada su životinje u pitanju. Nakupljanje zubnog kamenca nosi sa sobom mnoštvo problema, koji u većoj ili manjoj meri mogu da ugrožavaju zdravlje vašeg ljubimca. Kako se kamenac nakuplja prvenstveno na delu zuba bliže desnima, time dolazi i do njihovog povlačenja, što rezultira otkrivenim korenom zuba, koji je onda izložen bakterijama, mehaničkim i termičkim faktorima koji mogu dovesti do njegovog oštećenja, samim tim i do ispadanja zuba. Jedan od najuočljivijih i najneprijatnijih simptoma za vlasnika simptoma je izrazito jak zadah koji je posledica bakterijskog delovanja. Takođe dodatne komplikacije koje se javljaju su zapaljenje desni, bolnost pri žvakanju, karijes, zapaljenje sinusa…

Postoji dosta načina koji deluju kao prevencija stvaranja kamenca.Kako je preduslov za stvaranje kamenca je stvaranje zubnog plaka, moramo biti usmereni na njegovo skidanje. U tu svrhu se mogu davati životinjama određene grickalice kojih ima nekoliko na našem tržištu ili gumene igračke za žvakanje. Davanje kostiju u ovu svrhu se pokazalo jako dobro, ali samo konzumiranje kostiju ipak sa sobom nosi neke druge rizike, zbog čega se ipak ne preporučuje.

Takođe, treba obratiti pažnju i na vrstu i tip hrane koju životinja dobija. Iz iskustva smo primetili da životinje kojima se ishrana zasniva na granulama procentualno u manjoj meri imaju problema sa kamencem, nego životinje koje jedu kuvanu hranu. Ipak, najefikasniji metod je mehaničko čišćenje, odnosno pranje zuba četkicom.

PRANJE ZUBA
Pranje zuba vašeg ljubimca može biti izazov u početku, ali kasnije kada se oboje naviknete na ovu rutinu, neće vam predstavljati nikakav napor. Naravno, bitno je početi sa ovom aktivnošću još odmalena, jer ćete lakše navići ljubimca na to. U bolje opremljenim pet – šopovima možete nabaviti četkicu za zube prilagođenu vašim ljubimcima, a u nedostatku ovakvih četkica, možete se poslužiti i običnom četkicom
koju svi koristimo, bitno je samo da bude što mekša. Pre pranja zuba, bitno je da se vaš ljubimac navikne na to da mu slobodno gurate prste u usta, dirate usne i jezik, a to možete uraditi na taj način što ćete prvo prste da umočite u neku hranu koju on voli. Nakon ovoga ćete lako doći do korišćenja četkice. Prvo ćete u pranju zuba provoditi po par sekundi dnevno, a iz dana u dan taj period će se postepeno produžavati. Bitno je da budete strpljivi, jer ipak će vam za sticanje rutine trebati neko vreme. Takođe morate biti smireni prilikom ovih radnji, jer ukoliko ste nervozni, vaš ljubimac će to osetiti, pa ćete preneti tu nervozu i na njega.

Uvek se potrudite da pranje zuba obavljate u isto doba dana, kada je vaš ljubimac najopušteniji, najbolje nakon neke fizičke aktivnosti, šetnje, ili igre. Upoznajte vašeg ljubimca sa sredstvima koja ćete koristiti u tu svrhu, dajte mu da ih omiriše, oseti ukus. Stavite vašeg ljubimca na krilo, ili kleknite pored njega i stavite malo zubne paste za životinje na četkicu. Jednom rukom lagano podignite usne a u drugoj, u kojoj držite četkicu lagano ribajte zube pokretima od korena ka vrhu zuba, kao i kružnim pokretima. Najviše zubnog plaka se nakuplja na spoljnoj strani zuba, tako da tu obratite pažnju. Nakon završenog pranja zuba, obavezno nagradite vašeg psa.

Evidentno je da je, nažalost, oralna higijena poprilično zapostavljena od strane vlasnika kućnih ljubimaca, ali ako ipak samo malo vremena i pažnje posvetite ovom problemu, rezultati će biti i više nego zadovoljavajući, i pružićete vašem ljubimcu mnogo kvalitetniji život i zaštitu, na čemu će vam on biti i više nego zahvalan.

Read more

Mačji idiopatski cistitis

Šta je mačji idiopatski cistitis:
Bolest donjih mokraćnoih puteva mačaka (FLUTD) – skup kliničkih znakova povezanih sa abnormalnim mokrenjem mačaka. Neki uzroci FLUTD-a su: infekcije, kamenje, pesak ili kristali u mokraćnoj bešici. Kada stanje nema prepoznatljiv uzrok, naziva se mačji idiopatski cistitis (cistitis – upala mokraćne bešike).Mačji idiopatski cistitis (FIC) je isključiva dijagnoza koja se postavlja nakon što se eliminišu svi uobičajeni ili poznati uzroci kliničkih znakova. Najčešći je kod mačaka mladih do srednjih godina. Ovo stanje se takođe naziva Pandora sindrom, budući da ključni uzroci stanja mogu izazvati abnormalnosti u mnogim organskim sistemima ,i uzima u obzir stres kao bitan faktor koji koji doprinosi njegovom razvoju. Opadanje dlake mogao bi biti još jedan od simptoma.

Najčešći klinički znakovi slični su onima koji se viđaju kod drugih bolesti mokraćnih puteva: napinjanje prilikom mokrenja, krvava ili obojena mokraća, učestalo mokrenje, mokrenje na neuobičajenim mestima, nemogućnost mokrenja (ovo je kritična hitna situacija kada macu odmah morate odvesti kod veterinara!)

Preporuka:
Dijagnostički plan: Trebalo bi uraditi kompletnu krvnu sliku sliku (CBC) i biohemijske analize krvi, kompletnu analizu urina, kulturu mokraće i testovie osetljivosti na antibiotike, ultrazvuk abdomena kako bi se pogledala struktura bešike i prisutnost kristala ili kamenja u bešici. Kao krajnja mera u slučaju da promena ishrane, urinaarnih antiseptika i antibiotika ne da rezultate,
cistoskopija ili endoskopski pregled, biopsija uretre i mokraćne bešike su krajnja metoda dijagnostike.

Lečenje:
Rešavanje faktora stresa, to često uključuje korišćenje lekova za ublažavanje teskobe (anksioznosti) tipa pet calm, zylken….

Održavajte posude sa vodom čistim i napunjenim svežom vodom. Održavajte redovni dnevni raspored uključujući vreme za hranjenje, igru, ljubav i odmor.Budite dosledni pravilima za svoju mačku: nemojte dopustiti vašoj mački da se jedan dan penje na pult, a drugi je grdi.

Ako vaša mačka jede suvu hranu, povremeno koristite hranilicu igračkicu umesto obične posude za hranu. Dodajte penjalice,grebalice, skrivalice za mačke i igračke sa kojima se mačka može igrati. Eliminišite strane mačke od ulaska u vaš životni prostor jer one mogu biti izvor stresa. Smanjite konkurenciju između mačaka u vašem domu tako što ćete osigurati da ima dovoljno krevetića (jedan krevetić više od broja mačaka u domu), mesta za odmor i osigurajte da sve mačke imaju lak pristup hrani i vodi.

Osim toga, ovo stanje se smatra bolnim, pa se koriste lekovi protiv bolova kako bi se ublažila nelagodnost prilikom epizoda.

Takođe se mogu propisati antispazmodički lekovi za sprečavanje grčeva uretre.

Promenu u ishrani: što veći udeo vlažne hrane u koju čak možete dodavati vodu. Preći na ishranu koja zakišeljava mokraću I otapa postojeće, odnosno prevenira nastajanje novih kristala ( Urinary s.o.)i. Prognoza: Ponavljanje stanja može biti uobičajeno. Lečenje može pomoći u smanjenju učestalosti ili poboljšanju kliničke slike i tako ublažiti nelagodnost vaše mačke. Ključno je paziti na razvoj kliničkih znakova i, biti svestan promena u okolini koje mogu izazvati ponovnu pojavu usled stresa.

Read more

Besplatna sterilizacija uličnih mačaka

Read more

Dijabetes kod pasa i mačaka

Dijabetes (šećerna bolest) se nažalost sve češće javlja kod kućnih ljubimaca. Razlog je što ljubimci sve više borave samo u zatvorenom prostoru, nemaju dovoljno fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana. Gojaznost životinje je najvažniji faktor rizika za razvoj dijabetesa.

Postoji i genetska predispozicija kod nekih rasa pasa i mačaka: jazavičar, pudla, pomeranci, doberman, zlatni retriver, labrador retriver, mini šnaucer, bigl, sijamska i birmanska mačka.

Dijabetes se može javiti u bilo kojoj starosnoj dobi, ali je češći kod pasa starijih od 4 godine, i uglavnom se dijagnostikuje u 6-7. godini života, češći je kod ženki, može se javiti i u toku trudnoće.
Kod mačaka se uglavnom dijagnostikuje od 6. godine života i više.

Simptomi na koje treba da obratite pažnju su: pojačano i često uriniranje, pojačana žeđ, pojačana glad, mršavljenje uz dobar ili pojačan apetit, umor, smanjena fizička aktivnost i zamućenje očiju.

Važno je da se što pre počne sa terapijom, kako ne bi došlo do komplikacija bolesti.

Kao i kod ljudi može se javiti dijabetes tipa 1 i 2 (insulin zavisni i nezavisni tip).
Dobra vest je da uz adekvatnu terapiju, insulin, kontrolu šećera u krvi, adekvatnu ishranu, promenu načina života i fizičku aktivnost ljubimac može živeti dugo i kvalitetno.

Ako primetite neke od simptoma, npr. uočili ste mršavljenje, a ljubimac ima normalan apetit, primećujete da se brže umara itd. Ovo su svakako simptomi koji ukazuju da postoji neki problem (ne mora biti dijabetes), dovedite ljubimca na pregled.

Read more

Ortopedija – hirurgija pasa i mačaka

Nažalost povrede i prelomi se dešavaju i važno je da se kod svakog jačeg udarca, pada, saobraćajne nesreće i povrede uradi detaljan pregled i snimanje.

Otvoreni prelomi su očigledni, a zatvoreni prelom (kada je koža očuvana, nema rane) može se utvrditi samo snimanjem.

Kod sitnih fraktura ili naprsnuća kosti životinja u početku ne mora da ispolji simptome, bol, cviljenje, hramljanje, ali ih je svakako važno ustanoviti i sanirati.

Nekada je potrebna hirurška intervencija kako bi se kosti dovele u pravilan položaj i lepo srasle.
Na slici je prelom butne kosti koji smo uspešno sanirali intramedularnom fiksacijom.

 

Za sve hitne intervencije pozovite nas na brojeve ☎️ 064/05 15 600 i  064/ 972 43 69

Read more

Da li redovno vakcinišete vašu macu protiv zaraznih bolesti?

Kao zaštita od zaraznih bolesti mačaka, daje se trovalentna vakcina koja štiti mačke od 3 najvažnije bolesti: panleukopenije, rinotraheitisa (mačiji herpes virus) i kalciviroze (kalci virus).

Vakcina se daje prvi put sa 8 nedelja starosti, druga 3 do 4 nedelje posle prve, treća je opciona, ali se preporučuje 3 do 4 nedelje posle druge vakcine. Nakon toga vakcina se daje jednom godišnje.

Postoji i četvorovalentna vakcina koja pored ove tri bolesti štiti i od hlamidioze, ali se ona ređe koristi.

Vakcina protiv besnila je po zakonu obavezna, kao i obeležavanje mace. Prva vakcina daje se od 3. meseca starosti, a posle jednom godišnje.

Vakcinaciju mačaka i pasa, obeležavanje životinja, izdavanje dokumenata možete uraditi u našoj ambulanti.🤗

Read more

Ukoliko želite da oglasite psa , mačku ili neku drugu životinju za udomljavanje, molimo vas pripremite kratak opis životinje, slike i broj telefona na koji vas neko može kontaktirati. Hvala! Udomi, ne kupuj!

Postavi oglas