Dijabetes (šećerna bolest) se nažalost sve češće javlja kod kućnih ljubimaca. Razlog je što ljubimci sve više borave samo u zatvorenom prostoru, nemaju dovoljno fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana. Gojaznost životinje je najvažniji faktor rizika za razvoj dijabetesa.

Postoji i genetska predispozicija kod nekih rasa pasa i mačaka: jazavičar, pudla, pomeranci, doberman, zlatni retriver, labrador retriver, mini šnaucer, bigl, sijamska i birmanska mačka.

Dijabetes se može javiti u bilo kojoj starosnoj dobi, ali je češći kod pasa starijih od 4 godine, i uglavnom se dijagnostikuje u 6-7. godini života, češći je kod ženki, može se javiti i u toku trudnoće.
Kod mačaka se uglavnom dijagnostikuje od 6. godine života i više.

Simptomi na koje treba da obratite pažnju su: pojačano i često uriniranje, pojačana žeđ, pojačana glad, mršavljenje uz dobar ili pojačan apetit, umor, smanjena fizička aktivnost i zamućenje očiju.

Važno je da se što pre počne sa terapijom, kako ne bi došlo do komplikacija bolesti.

Kao i kod ljudi može se javiti dijabetes tipa 1 i 2 (insulin zavisni i nezavisni tip).
Dobra vest je da uz adekvatnu terapiju, insulin, kontrolu šećera u krvi, adekvatnu ishranu, promenu načina života i fizičku aktivnost ljubimac može živeti dugo i kvalitetno.

Ako primetite neke od simptoma, npr. uočili ste mršavljenje, a ljubimac ima normalan apetit, primećujete da se brže umara itd. Ovo su svakako simptomi koji ukazuju da postoji neki problem (ne mora biti dijabetes), dovedite ljubimca na pregled.