Bez krpelja, bez buva, bez kompromisa!

Krpelji su paukoliki ektoparaziti, koji parazitiraju na životinjama radi sisanja krvi. Razmožavaju se i slobodno žive u prirodi, a možemo ih naći i u najurbanijim životnim sredinama. Najaktivniji su u periodu proleća i jeseni, međutim, uporedo sa klimatskim promenama, imamo sve češće infestacije kod pasa i u toku cele godine. Iz tog razloga psima je potrebno obezbediti zastitu preko cele godine.

Šta da radim kada uočim krpelja na psu?
Ukoliko niste u prilici da posetite veterinra, možete i sami ukloniti krpelja, najčešće uz pomoć pincete. Potrebno je krpelja
pažljivo uhvatiti pincetom i odvrnuti u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Mesto na kome se nalazio krpelj treba očistiti
alkoholom.  Pogrešno je parazita posipati i prskati sa bilo čim (naftalin, benzin, mleko I td.).
U narednih nedelju dana, treba posmatrati i pratiti psa, ukoliko se uoči potištenost, nedostatak apetita, promena boje urina,
hitno se javiti veterinaru.

Česta je polemika u vezi toga, da li je prilikom uklanjanja krpelja ostala glava u koži psa i koliko je to opasno. Ukoliko krepelj
nije zaražen i ne nosi u sebi druge parazite i mikroroganizme, može da se javi prolazna lokalna reakcija na mestu uboda.

Prenosioci mnogih bolesti
Sam po sebi krpelj ne mora da predstavlja veliki problem, izuzev masovnih infestacija (kada je na zivotinji prisutan
istovremeno veliki broj krpelja) . Krpelj se našao na psu radi hrane, i tih par kapi krvi koje će on pojesti nisu problem.
Problem je sto su krpelji prenosioci raznih opasnih bolesti. Većina tih opasnih uzročnika tzv. vektorski prenosivih bolesti
boravi u pljuvačnim žlezdama krpelja. Upravo zbog toga ne treba koristiti benzin i druga priručna sredstva u uklanjanju
krpelja, jer na taj način samo pomažemo da uzročnici bolesti lakše dospeju u psa.

Babezoiza / piroplazmoza / krpeljska groznica
Najčešća bolest pasa koju prenose krpelji, uzročnik bolesti je Babesia canis, jednoćelijski parazit. Bolest se još naziva
i Piroplazmoza. Ubodom,  krpelj prenosi u krvotok psa ove parazite, koji zatim naseljavaju i uništavaju crvena krvna
zrnca (eritrocite). Babezije žive u pljuvačnim žlezdama krpelja i prenose se na naredne generacije krpelja, što predstavlja
veliki epizootiološki problem.

Period koji protekne od ulaska babezija u organizam psa, pa do pojave prvih simptoma iznosi 5-7 dana. Prvo što možemo
da primetimo kod psa je potištenost, ležanje i zavlačenje u kućicu, izostanak apetita, praćeno sa visokom
telesnom temperaturom. Kasnije se razvijaju simptomi malokrvnosti, žutice, promene boje urina i ukoliko se bolest ne leči
uglavnom završava smrtonosno. Čim primetite bilo koji od navedenih simptoma, hitno treba da posetite vetrinara. Kod ove
bolesti nekada su i sati presudni u borbi za život vašeg ljubimca.

Lajmska bolest
Lajmsku bolest izaziva bakterija Borrelia Burgdorferi.Bolest je zajednička ljudima i životinjama. Drugi naziv za ovu bolest
je Borelioza. Krpelji su prenosioci borelia, a simptomi bolesti se javljaju i posle nekoliko meseci od ulaska bakterije u
organizam psa. Dominantan klinički znak bolesti koji vlasnici prvo primete je šepanje, bol i otečenost zglobova prvestveno
zadnjih nogu, a ovi znaci često su praćeni i manjkom apetita, temperaturom i depresijom. Bolesti bubrega, kao komplikacija
Lajmske bolesti, često pogađa određene rase pasa, kao što su: bernski planinski pas, i zlatni retriver. Mlađi psi su
ugroženiji od odraslih.

Anaplazmoza
Anaplazmoza je bakterijska bolest pasa. Postoje 2 oblika anaplazmi:  Anaplasma phagocytophilium koja napada bela krvna
zrnca i Anaplasma platys koja inficira krvne pločice psa tzv. trombocite, zadužene za zgrušavanje krvi. Ova bolest, nekada

karakteristična za tople i daleke predele, sve češće se pojavljuje i kod nas. Simptomi bolesti počinju 1-2 nedelje nakon
ujeda krpelja. Simptomi mogu proći neopaženo i biti veoma šarenoliki. Ipak kod većine zaraženih dolazi do pojave groznice,
drhtavice, mišićnih grčeva, bolova i oteknuća zglobova. Kod infekcije sa Anaplasma platys, s obzirom na to da napada
krvne pločice, dolazi do usporenog formiranja kraste posle povreda, pa i spontanih krvarenja.

Erlihioza
Erlihioza je bolest u pasa uzrokovna rikecijom Ehrlichia spp. Krpelj prenosi bolest preko svoje zaražene pljuvačke. Bolest
ima tri toka: akutni (sa primetnim kliničkim simptomima); subakutni i hronični (kada je  simptome teže primetiti i
prepoznati). Simptomi koji su prisutni kod psa su sledeći: letargija, depresija, izostanak apetita, spontano krvarenje iz
nosa, nekordinisano kretanje, tikovi, smetnje u disanju.

Preventiva
Kao i kod svih bolesti i ovde važi pravilo – bolje sprečit nego lečiti, posebno, jer se radi o smrtonosnim bolestima, čije lečenje
zna biti dugotrajno i komplikovno. Pored izbegavanja zakorovljenih i neodržavanih površina, treba koristiti i neka zaštitna
sredstva tokom cele godine. U današnje vreme postoji čitava industrija ovakvih preparata, na vlasnicima je da se
odluče šta će koristiti kod svog psa, bilo da su u pitanju spot-on, ogrlice ili preparti u obliku poslastica koje će psi rado
pojesti.